субота, 07. јул 2018.

Dragica Gašpar, Nema zaustavljanja, samo napred, priča iz 37 broja Časopisa „Scena Crnjanski“


NEMA ZAUSTAVLJANJA, SAMO NAPRED!


Proleće. Maj je razbacao nebom paperjaste oblake. Topla svetlost se prosipala na biljke, na ulice, na ljude. Obuze me čista radost, brzo se spremih i uđoh u tramvaj. Mesečni odlazak kod lekara. Od svih putnika raznežiše me oči jedne plavokose devojčice.
U ordinaciji sam sačekala štampanje recepata i požalila se doktorki da imam neku žlezdu. Uz recepte je složen i uput za snimanje.
Posle kratkog vremena saznala sam da moram na operaciju. Obavila sam sve potrebne preglede. Mir u mojoj duši je poremećen. Ipak, tračak nade mi je govorio da neće sve biti tragično. Sredila sam se i otišla na susret sa generacijom.
Život nas nosi sa lepim i malo manje lepim danima ali, on je jedan i treba uživati u svakom trenutku – samo mi je to odzvanjalo.
Operacija je završena. Doktor mi je rekao da od ovoga neću umreti.
Svesna sam godina koje sam nanizala i šta sve nose. Ipak moja želja za saznanjima iz raznih oblasti, naročito iz sveta umetnosti uvek me nadahnjuju. Sportski uspesi, nova muzika i poezija prirodan su deo moga života. Moje su želje veće od stvarnosti, a to sam ja.
Gledam u rez sa nakostrešenim koncima što spajaju kožu. Hoću da vrištim, plačem ali ne… Okrećem prvu stranu knjige koju sam ponela u bolnicu. Čitam posvetu – Nema zaustavljanja, samo napred! Više puta sam se vraćala na ovu posvetu i rekla sebi: „Napred, napred ne predajem se“.
Tako sam nastavila da živim uz podršku mojih naj-bližih i dragih prijatelja. Nada i želja su me zadržale ovde.
Nastavljam trajanje.

Dragica Gašpar
Iz 37 broja Časopisa „Scena Crnjanski“




Нема коментара:

Постави коментар