NEMA
ZAUSTAVLJANJA, SAMO NAPRED!
Proleće. Maj je razbacao nebom paperjaste oblake. Topla
svetlost se prosipala na biljke, na ulice, na ljude. Obuze me čista radost, brzo
se spremih i uđoh u tramvaj. Mesečni odlazak kod lekara. Od svih putnika raznežiše
me oči jedne plavokose devojčice.
U ordinaciji sam sačekala štampanje recepata i požalila
se doktorki da imam neku žlezdu. Uz recepte je složen i uput za snimanje.
Posle kratkog vremena saznala sam da moram na operaciju.
Obavila sam sve potrebne preglede. Mir u mojoj duši je poremećen. Ipak, tračak nade
mi je govorio da neće sve biti tragično. Sredila sam se i otišla na susret sa generacijom.
Život nas nosi sa lepim i malo manje lepim danima ali, on
je jedan i treba uživati u svakom trenutku – samo mi je to odzvanjalo.
Operacija je završena. Doktor mi je rekao da od ovoga neću
umreti.
Svesna sam godina koje sam nanizala i šta sve nose. Ipak
moja želja za saznanjima iz raznih oblasti, naročito iz sveta umetnosti uvek me
nadahnjuju. Sportski uspesi, nova muzika i poezija prirodan su deo moga života.
Moje su želje veće od stvarnosti, a to sam ja.
Gledam u rez sa nakostrešenim
koncima što spajaju kožu. Hoću da vrištim, plačem
ali ne… Okrećem prvu stranu knjige koju sam ponela u bolnicu.
Čitam posvetu – Nema zaustavljanja, samo napred!
Više puta sam se vraćala na ovu posvetu i rekla sebi: „Napred, napred ne predajem
se“.
Tako sam nastavila da živim uz podršku mojih naj-bližih
i dragih prijatelja. Nada i želja su me zadržale ovde.
Nastavljam trajanje.
Dragica Gašpar
Iz 37 broja Časopisa „Scena Crnjanski“
Нема коментара:
Постави коментар