IZLOG KNJIGE
„ENCIKLOPEDIJA IŠČEZLIH TRAGOVA” MIRJANE NOVOKMET
(KK Ivo Andrić, 2018, Beograd)
Mirjana Novokmet je svesna da ukoliko pisac očekuje da se izdvoji iz prosečnosti savremene srpske književno-sti, pišući roman kao njenu najuspešniju vrstu, mora ponuditi čitaocima nešto novo i originalno. U prethod-nim romanima izgradila je svoj samosvojan i prepoznatljiv stil i u ovom novom se potrudila da ga nadgradi nudeći nam jednu prebogatu lepezu čija se građa sastoji od filozofskih promišljanja o životu, poetičkog, uspomena i prolaska kroz duševna stanja pripovedača, analize emo-cionalnog stanja junakinje, pa i religijskog. Poput rodonačelnika (ili jednog od) modernog romana Marsela Prusta i Mirjana je dekomponovanjem romaneskne struktu-re (klasične fabule, radnje) stvorila, pre svega, roman lika u kome se sve plete oko pojedinca i njegovog intimnog sveta i odnosa sa okolinom, upotrebljavajući često metaje-zik, jezik filozofije i simbola. I filozofija i književ-nost se bave čovekom, odnosno njegovom percepcijom sveta.
Preispitujući svoj život njena junakinja je svesna da postoji i druga strana istine i ona je traži kroz rasprave sa sebi sličnima – zalutalim buntovnicima pija-nih svitanja.
U obliku jednog naknadnog dnevnika Mirjana svoju junakinju prati kroz značajne životne trenutke pitajući se da li je uvek pravila prave izbore, i koliko su neke pogrešne odluke bile do nje ili do okoline u kojoj je živela. U romanu je ljubav ona osa oko koje se sve plete, kao, uostalom, i u životu. U potrazi za njom ona prolazi kroz sopstvene Scile i Haridbe, iskušenja i polemiku sa samom sobom. Ali i susret sa teškom bolešću donosi neke svekolike istine koje joj pomažu da sve prebrodi.
Veoma uspešno i sugestivno ona opisuje sazrevanje svoje junakinje u vreme socrealizma, sedamdesetih i osam-desetih godina prošlog veka. I nas prebacuje u to vreme da se sa glavnom junakinjom suočavamo sa životnim istinama ali i paradoksalnosti tog vremena. Njeni junaci i antiju-naci, svako na svoj način, pokušavaju da nas neprimetno uvuku kroz, naizgled jednostavne priče, u svet dubokih psihološko-filozofskih dilema sa kojima se svako od nas susretao u određenim periodima života.
Roman se, uglavnom, sastoji od monologa ili dijaloga sa konceptualkom Margaretom, ali i klasičnog pripove-danja, kao i elemenata epistolarnog. Ta struktura daje savremenost romanu, ali i autentičnost Mirjaninom ruko-pisu. Ona poziva i čitaoce da postavljanjem pitanja sebi, prilikom iščitavanja, i sami budu sudionici romana.
Verujem da će ovaj roman Mirjane Novokmet privući interesovanje čitalačke publike, ako ne one šire koja je navikla na razne petparačke herc romane napisane od strane raznih novinarki, estradnih umetnica, starleta i učesnica rijalitija, kojima je zatrpana domaća književna scena, a ono, sigurno, bar one inteletualne, koja će u ovom rukopisu pronaći štivo vredno pažnje.
Vasa Radovanović
iz 38. broja časopisa "Scena Crnjanski"
 |
| Vasa Radovanović |
Нема коментара:
Постави коментар