Marija Stojiljković Marstoj
ODLOMAK IZ TRILOGIJE "BILA JE NOĆ"
PRVI ROMAN OKUPLJANJE
PRVO POGLAVLJE
2010
U ORDINACIJI BROJ DVA
(NASTAVAK)
Doktore, pomozite. Ćerka mi opet ima napad. Mogla se ubiti. Dolazimo iz Urgentnog…
Gde je ona? Uvedite je.
Tada je u prostoriju ušla mlada zgodna devojka, duge crne kose, prefinjenog izgleda. Bila je pod sedativima i sa belim povezom na glavi.
Doktor je rukom pokazao majci i ćerci da obe sednu na dve drvene stolice ispred njegovog stola. Učinile su tako.
Devojka nije progovarala. Gledala je kroz prozor. Bila je vidno iscrpljena.
Šta se desilo? Kako je izgledao napad? Vi ste Sanja Stojanović?
Ja ću da objasnim. – umešala se majka, stavljajući ruku na ćerkino rame. Šesto čulo mi je govorilo da se ranije vratim sa posla kući. Suprug mi je bio na službenom putovanju. Žena koja je čistila kuću završila je ranije sa poslom. Sanja je bila u svom slikarskom ateljeu. On je u potkrovlju naše ogromne kuće. Znate, doktore, Sanja mnogo voli da slika.
Dr Marjanović je majci ponovo rukom pokazao da se zaustavi i pusti svoju ćerku da sama ispriča sve. Ali majka doktora nije želela da sluša. Nastavila je dalje po svom.
Kada sam stigla kući, čula sam je kako viče. Idi od mene. Idi od mene. Stalno je to ponavljala. Popela sam se brzo do ateljea. Kada sam otvorila vrata, imala sam šta da vidim. Sanja je besno udarala glavom o zid. Na vreme sam stigla da je zaustavim. Gurala me je od sebe, krv joj je curila iz nosa, na čelu je imala ranu, a na zidu je bio krvav trag. Štafelaj je ležao na podu. Boje su svuda bile razasute. Brzo sam je izvela odatle. Dovela sam je do kupatila, našla tablete. Po broju, shvatila sam da je prestala da ih pije. Rekla je da joj je bilo dobro, pa je na tablete zaboravila. Sada je napad bio jači. Kazala mi je da joj je ponovo dolazila mrtva sestra. Samo je izronila iz zida. Sanja je zatvorila oči, ponavljajući da to nije realnost, da avet ne postoji. Onda je čula optužujući sestrin glas. Ti si kriva za moju smrt. Ti si kriva za moju smrt… Nisam kriva, pravdala se Sanja, zapušivši uši da utvaru, ne samo ne vidi, nego i ne čuje. Ali, sestrin krik je bio nezaustavljiv, kao da je dolazio iz sanjine utrobe… ubila si me, ubila si me. Sanja je tada otvorila oči. Utvara se pomerila ka zidu, skoro stopivši se sa njim. Sanja je poletela ka njoj ne bi li je oterala… Vikala joj je… idi od mene… idi od mene. Ti ne postojiš. Ti si bolest. Ova joj se unosila u lice, čak je pljunula. Ti si najgori ubica, ponavljala joj je utvara. Onda je Sanja, sluđena time zatvorila oči, zapušila uši i krenula da jako udara glavom o zid. Tada, vođena Božijom rukom, stigla sam i sprečila je da se ubije. Pozvala sam odmah Hitnu pomoć. Odvezli su nas do Urgentnog centra na snimanje glave. Čim smo obavili sve potrebne preglede uputili su nas na vašu Kliniku.
Mislim da bi bolje bilo da nam Sanja sama kaže šta se tačno dogodilo?
Devojka je i dalje posmatrala drveće kroz teške šipke violinskog ključa.
Sanja – tiho je pozvala zabrinuta majka.
Psihijatar je netremice posmatrao te crne izgubljene oči.
Mama je sve rekla. Opet se ponovilo. Došla je utvara i napala me. Nisam uzimala lekove. Umorna sam. Hoću da spavam.
Bilo bi bolje da neko vreme ostaneš kod nas na Klinici. Moramo da te pratimo.
U redu.
Sada će da dođe neko da ti pomogne oko smeštaja.
Sestra Branka se brzo pojavila. Bila je to niska žena, crne kratke kose, sa većim mladežom na desnom obrazu i napadnim crvenim karminom na naduvanim usnama. Ajmo dete, zapevala je ona... Sanja je pošla za njom ostavljajući majku nasamo sa doktorom.
Vidim iz istorije bolesti da je ona dugo kod dr Vojina Živanovića. Ona sada ima 25, zar ne?
Dugo se borimo sa šizofrenijom. Gubimo nadu. U porodici niko tu bolest nema. Za Sinišu, njenog oca i mog bivšeg supruga, ne znam. Ostavio nas je, dok sam bila trudna. Očuh Dragan je prosto obožava. On ima dete iz prvoga braka, ćerku Gordanu, koja je Sanju bez problema prihvatila. Hoću da kažem, nema razloga… Dragana sam upoznala nekoliko meseci posle porođaja. U to vreme, njega je prva supruga ostavila. On je bio sam sa Gordanom, ja sama sa Sanjom. Našli smo se. Sanja i Gordana su kao prave sestre. Baš se vole. Ma kakva mrtva sestra… Nije mi jasno.
Tu majka kao da se prisetila nečeg potisnutog. Zami-slila se, pa rekla:
Mada… ja sam izgubila jedno dete na porođaju sa Sanjom. Ona je bliznakinja.
Molim?
Sanja je bliznakinja.
Pa zašto mi to odmah niste rekli? To je pravi trag. Ona oseća odsustvo svoje sestre bliznakinje.
Ali ona ne zna za nju.
Da li ste nešto pričali, a da je Sanja slučajno čula?
Niko za to ne zna, osim Dragana…
A kad je bila mala? Da li ste je okrivljavali za nešto?
Ma šta pričate. Živela je pod staklenim zvonom.
Tako se uništava samopouzdanje. Treba joj uključenje u život, a ne osama.
Pustili smo je da slika. Odlična je u tome. Završila je Akademiju. Za druge stvari nije. Sklanja se od ljudi. Retko izlazi. Mislim… to joj se dešava u poslednje vreme. Ranije se više družila. Ima drugaricu Kristinu i druga Miloša.. ….Čini mi se da u njoj propada sve, osim njenog talenta za slikanje… On se uvećava… Profesori su oduševljeni… Kažu, ona je čudo. Dobija pohvale. Kažu, vanserijski talenat. Rekla bih… poput Van Goga.
Dr Marjanović je sve vreme bio ozbiljan. Očima joj je stavio do znanja da se ne slaže sa njom. Dušanki je nestao slabašni osmeh s lica. Smrkla se.
Šalila sam se… neumesna i neslana šala… Kamo sreće da nema nikakav talenat, a da je zdrava. Otkud njoj šizofrenija? Da li uopšte ona ima to?
Van Gog je bio genijalni slikar, ali bolestan čovek. Pokušavamo da shvatimo razloge za pojavu ove bolesti. Lekovi nisu dovoljni. Pomaže psihoterapija, ali ne uvek. Treba para za lečenje, ali šta ćete? Nismo svi isti, ni po pitanju vaspitanja dece, ni po pitanju vere i politike, a kamoli kada je u pitanju psiha.
Doktor je ustao sa stolice i prišao prozoru. Dodirnuo je staklo rukom, pa se okrenuo ka Dušanki, došao do stola, naslonio se i nastavio…
Psiha je čudo. Mislimo da znamo mnogo o svim tim psihičkim poremećajima, ali ne znamo mi ništa. Znam da ništa ne znam, kako je to Sokrat govorio, ali ne onaj koji ovde povremeno svraća. …Ali, pustimo to. Kupite stvari koje će Sanji trebati za ostanak na Klinici, najmanje dve nedelje. Prepisaću joj novi lek. Dr Vojin Živanović je na službenom putu. Vraća se za nedelju dana. Toliko, a sada pozovite sledećeg pacijenta…
Marija Stojiljković Marstoj
Iz 38. broja književnog časopisa "Scena Crnjanski"
 |
| Marija Stojiljković Marstoj |
Нема коментара:
Постави коментар