Darinka Marković, Između mesečevih očiju - iz 38. broja časopisa "Scena Crnjanski"

Darinka Marković

IZMEĐU MESEČEVIH OČIJU

U zaklonu od vetra, kao dragulj sija
Plaža - Zvončac.
Ležimo na smaragdnom pesku,
između mesečevih očiju,
dok sunce ne započne igru neku.
Slušam - bilo ti na borove miriše.
Kao dva ploda sa iste grane.
Gledamo svice što svetle u tami,
Najbliži svetu - onda kad smo sami.
Nebo nad nama, život u nama
Učimo mudrost– nema pustih jama.
Mili moj gospodaru, ljubavniče.
Ti bejaše u vreme cvetanja mimoze,
Pustolov na moru – koje nije tvoje.
Voleo si me tada – za oboje.
Živela sam u tebi kao neboljubna žena.
Kupajući se u moru – jutarnjom svetlošću,
Imala sam trideset devet godina.
Tih dana se u gradu pojavi strah.
Naslikah brzo svoje oči u pesku.
Lepotom tvojih očiju.
Gledajući more kako briše
Tvoje poljupce sa moga tela.
A oni i dalje mirišu.
I grad se od straha ukoči.
Granatesilno po njemu padahu.
Snajperisti –preko nišana nasgledahu.
Mesto naše ljubavi nesta, k′o skršena grana,
Dušu –munja prostreli.
Pučinom morskom talasi crni plivahu.
U kasnu noć mi kosa posedi.
Zvončacom - dršćaše mesečina,
U suzi – život pobledi.
Nikada, više nikada,
Nas dvoje, između Mesečevih očiju.

iz 38. broja časopisa "Scena Crnjanski"

Darinka Marković