EPITAF MILOŠU CRNJANSKOM
U toploj aleji usred guste
zemlje,
Usnio je Miloš sin Vujić Marine.
Decenije četri snenotamno dremlje,
Plaćajući Bogu pesmom stanarine!
Usnio je Miloš sin Vujić Marine.
Decenije četri snenotamno dremlje,
Plaćajući Bogu pesmom stanarine!
Noću niz nebesa dušom lamentira,
Tražeći puteljke za večnu Sumatru...
Dunavske oblutke s Vidom ženom zbira,
Igrajući ljubav u smrtnom teatru!
Tražeći puteljke za večnu Sumatru...
Dunavske oblutke s Vidom ženom zbira,
Igrajući ljubav u smrtnom teatru!
Slučajni šetaču stani korak
bliže,
Tu leži Crnjanski zavatreni ratnik.
Uvrh zemlje iskra duše se uzdiže –
Tu leži Crnjanski zavatreni ratnik.
Uvrh zemlje iskra duše se uzdiže –
Gde mu bilo srce sada sija
zlatnik.
A kada jesenje linu plahe kiše –
I Crnjanski spava, hodajte tek tiše!
A kada jesenje linu plahe kiše –
I Crnjanski spava, hodajte tek tiše!
Rača, 12.09.2016.
Нема коментара:
Постави коментар