Sećanje na pesnika Mareta Cicera (odabrane pesme)

MOLIM METAR MIRA

Gde se kupuje mir?
Mir posle ratova,
posle talasa,
posle puberteta,
mir posle nemira.
I kako se traži?
Na ceo dan,
na metar,
na godinu,
na gram,
na lepe oči.
I šta posle
kad se potroše godine,
grami,
kilometri.
Kad istekne rok trajanja,
kad se ubuđa.
Gde se ponovo kupuje mir?
Kod bakalina,
u samoći,
na obali,
na autobuskoj stanici,
uz Albinonijev Adađo?
Tu, izgleda, jedino može.

IZORAŠE MI DRUMOVE

Beše lepo stazama ravnim,
pitomim, senovitim,
ali
izoraše mi drumove.
Sad posrćem,
korak odmeravam,
pod noge gledam,
nesvestan neba, zvezda, Meseca.
Voleo sam svod plavi,
ćilibarski, rumeni.
Voleo sam oblake.
Obale sam sanjive milovao
tražeći mir.
Nisam uspeo.
Sada sivilo
izoranih puteva
jedva raspoznajem.

REČI MOJE

Reči moje zapletene
kao kika devojačka,
kao venac luka
pod strehom što ćuti.
Reči moje, kukavice,
k’o hleb narastate,
tamni oblak mamite,
tiho šapućete, zamršene,
u jauk sazrevate, ojačane,
u krik se gromom uzdižete.
Reči moje, izdajice,
razmrsite kiku ponosnicu,
raspletite mrežu paukovu,
ne vraćajte se, plašljivice,
otežale žalosnice,
ne trebate, odmorite,
reči moje kikolike.

MISLI TEŠKE

Stignu me misli teške.
Okrenem se,
stara šuma, mrakom puna,
tek poneki zazeleni grm,
lahorom se pokaže,
nasmeje tiho, mahne,
pa šaku svitaca ispusti
u znak pozdrava.
Mahnem i ja u mrak.
Pogled unapred:
Nema zelenila,
nema svitaca
bar stazu da pokažu.
Sustignu me tako
misli brigom bremenite.

MIRUJE U MENI

Miruju noći u meni,
krijem ih od nekih kiša,
za sebe sebično čuvam
k'o dete igračku od pliša.

Miruju stope na pesku reke
i čekaju tragove druge,
molim vreme da tada stane,
da noći opet budu duge.

Miruju kazaljke stare,
čuvaju neka vremena
kad umorne ruke, čelo,
spuštam na tvoja ramena.

Autor
MARE CICERO

Mare Cicero